Stasi's Ministerium die Unterhaltungen https://blog.dnevnik.hr/stasi

ponedjeljak, 15.04.2013.

Bruka ili Kako su Milenko i Štazi završili u zatvoru

Dragi moji blogovci-smogovci,
pišem vam iz zatvora, a kako sam tamo dospjela - saznajte u produžetku.

Velika nas nevolja spopala otkako ono moj Milenko saznao da njegova burgija tiplu ne može da ugradi. Potresla ga mnogo spoznaja da će "auto koji je kupio još pre no se Juga rascepila na šest delova za svog nasljednika istrunut u garaži koju je sabio vlastitim rukama od hrastovih dasaka, da neće kome imat drješit kesu kad se bude ženio u sedamnaestoj kako je to običaj kod njegove familije u Kučevoj skeli, da će komšije da mu se smiju kad se budu tabali u lokalnoj kafani i upomoć zvali sinove..." Drugim riječima - Milenko je u depresiji.

Kako ja ne bih bila Anaštazija koja mnogo voli svog Milenka, radosno ga svakog dana uveseljavam svakojakim programima - od udaranja u def do najnovijih dimija koje sam kupila na buvljoj pijaci samo za mog Milenka. Jok. Moj Milenko šuti i ne vadi ga.
Ja mu kažem: Milenko, bre, mora da se seksamo bar triputa sedmično. Ja sam tako čula da ona pevaljka iz Ameriku postavila ultimatum svom budućem mužu i da im je brak mnogo uspešan!
A moj Milenko šuti, teško mu, pa tako svaki malo uzdahne, al glasa od sebe ne pušta.

Probala sam već na sve mile moguće načine - nježno sam mu šaputala za uho, otkopčala šlic i rukom dragala njegovu mlohavu kobasičicu... Samo jednom je pokazala znak života, odigavši malo glavicu, a onda opet upala u stoljetni san. Sad razumem i onu priču o Trnoružici, kadono je bila zaspala pa došo princ da je spasi.
Al moj Milenko ne reaguje, raskiselili mu se opanci dabogda!

Kad, neki dan dođe meni na vrata Ljubinka. Popismo mi, lepo, kafu, i posavetuje ona mene ovako: da sam ja na tvome mestu, ja bih lepo uzela godišnji odmor, Milenka u ruksak i pravac negde na romantičan vikend. Samo vas dvoje, šuma i ptice. Znam i jedno mesto, malo je daleko, al za ljubav se ne pita - baš stvoreno da se Milenko opusti, a ti opet dobiješ svog čoveka nazad!

Kako Ljubinka to reče, tako ja pristadoh i već idućeg vikenda Milenko i ja zaplovismo u čamčiću po jezeru spomenutog mjesta na koje nas moja prija uputila.
Takve ljepote ljudsko oko još vidjelo nije, uho čulo nije, ma ništa nije, eto! Oko nas šuma, ispod nas voda, romantika i sve što srce jedno poželjeti može. A naša dva se razbaškarila, Milenko vesla, a ja sa suncobranom vrtim lijevo-desno i bućkam nogice u hladnom jezeru.
Kad smo isplivali na obalu, već se lagano počeo hvatati mrak. Milenko parkirao čamac u nekoj šumici, daleko od očiju i svega, i bogami - uvjerila mene Ljubinka, krenuo da me mazi!
Te Štazice moja, te ljubavi, te volim te, te nemoj me škakljati... Uglavnom, Milenko se razgoropadio ko nikad do sad, a meni krenuli tulipani iz ušiju kad sam osjetila kako njegov tulipan cvjeta u mojoj šaci.

I tako, mic po mic, on mene na leđa, ja noge u zrak, on hlače dolje, ja vičem: daj!, on viče: stani, žulja me kamenčić!, ja vičem: brže!, on viče: evo!, kad, odjednom odnekud iz mraka netko viče: ruke uvis!
Moj Milenko kaže: nemoj Štazi da me zajebavaš, a ja kažem mom Milenku: nisam ja, Milenko, oca mi moga!
Kad, iz mraka izroni crveno svjetlo, a iza njega milicajac!
Milenko viče: u jebotebog, milicija!, a milicajac viče: policajac, gospodine!

Šta je dalje bilo, da vam ne pričam, tek evo nas obadvoje u zatvoru za remećenje javnog reda i mira, nakon što je moj Milenko bezuspješno pokušao objasniti drugu policajcu da ima problem oko djece.

I sad vi recite da nam je natalitet u padu?
A kako da naraste kad nas hapse ko da je četrespeta?
Ha ja!

četvrtak, 11.04.2013.

Knedle, prvi deo

Dragi moji blogeri,
evo je prošlo već dvadesetak dana otkako smo ja i moj Milenko u velikoj brizi.
Desilo se tako da je Milenku uletio posao samo taki - striženje ovaca na farmi u Čegrčićima tu odmah pokraj Velike Gorice. Para - ne pitaš, samo sjedneš i brojiš! Moj Milenko - sav sretan! Oduševljen! Uvjet - prava sitnica: da napravi sistematski ne bi li se isključilo da u krvi nosi bakteriju koja bi mogla zaraziti ovce i izazvati epidemiju izumiranja i psiho-test da doktor utvrdi da Milenko nema, pa jelte, sklonosti ka ovcama. Onih.
Dva dana nakon sistematskog, vraća mi se Milenko kući sav snužden.
"Štazice moja najslađa, jel ti znaš ko tebe najviše obožaje?"
"Znam, Milenče, pa ti si taj" - nasmiješim mu se ja udvarački.
Al Milenko i dalje pokunjen, okrene glavu od mene, a u prozoru mu bljesne suza iz oka.
Ja se čudom načudit ne mogu, nego uhvatim svog Milenčeta nježno za bradu, pa ga upitam: "Srce, šta se desilo, da nećeš umrijet?"
A Milenko se okrene, pa mi kaže: "Ljepoto moja, gore! Ovaj čovek tebe djecom darovat neće! Doktor me je lepo reko - Milenko, taj ti azbest načini mnogo sranje! Decu prekriži i zaboravi, i lepo ti savetujem da se primiš penkale, formulara i da počneš zaokruživat za usvojeno!"
Uh, majku mu, s tim nisam računala. Da nećemo imati svoje dece?
Gledam ja Milenka, gleda Milenko mene... Gledamo se dugo tako, čini se satima, a ono tek trenutak, meni knedla u grlu, njemu u gaćama, al beskorisna... I taman htjedoh zaustit onaj kliše "Sve će biti u redu, srce, nemoj plakati", kad...krenu iz njega kao kišna godina, zarevao Milenče vako:

ću se Štazi so žileti da mu ga presudim! oću nane mi! ću ga osunetim sa onu tvoju britvicu za nokti! jao bre Štazi na uklet čas sam ga dočekao bre...ću ti pevam ko oni slavuji...ma šta da pevam? otpevo sam Štazi svoje...ima muda na klin da okačim jaooooo bre!
jebem ga na onaj ažbest da ga jebem! što ga se zameram bre na taj bog pa vako da me kazni!? jao kukavan sam i tugaljiv!
tri puta sam ga pito na onaj doktor oću l dalje moći da te jebavam bre-kaže doktor-milenko nemoj da brigaš...a onolku bombonijeru sa sliku od onaj dvorac sam mu ga odneso na taj doktor bre...jaooo Štazi pa šta će moji iz Kučevu skelu da mi kažu...jao već gi čujem na susedi-naš milenko jalov ki piljevina! oću Štazi usvojenče pod hitno da ga nađeš na onaj e bay...
nek bude belo il nek bude majmunče - ko svoj rod ću da ga volem! ko tebe bre što te volem Štaziiiiiiiiiiii....

srijeda, 20.03.2013.

U MOG MILENKA NEMA LAGANJE!

Jučer je bio prvi dan proljeća, rekli su na dnevniku, a vidim ja to i po nekim drugim stvarima koje me, iskreno, baš muče ovih dana i to toliko da svoju brigu moram podijeliti sa svima. Možda uleti neki dobar savjet ili komentar, mada, otkako pišem ovaj blog, nikako da mi naraste popularnost pa da i kod mene dnevno bude po dvadesetak komentara.
Ali znam ja da se uspjeh ne može desiti preko noći, pa tako ni komentari, a da imam gadnih problema, imam. Zato apelujem na sve poštene blogere nek pomognu ako znaju i umiju.

Evo koja mora me muči već nekoliko dana.
Znate već da je moj Milenko, srce malo, nemilosrdno ostao bez posla kao čuvar na odlagalištu azbesta. Ima tome sad već deset dana kako izgubljeno glavinja po kući i, kaže - traži sebe. Ja mu lijepo kažem: Milenko, stani pred ogledalo i naći ćeš se, a on mi kaže da ja to ne razumijem, da tražiti sebe nije stati pred ogledalo i vidjeti sebe, nego treba pogledati u svoju dušu i pitati je jesi li tamo.
Ne razumijem ništa od toga što priča, ali ga pomilujem svaki put po glavi i kažem mu da je još uvijek moj ljepotan i da ga ja puno volim.

Kad, neki dan, u subotu ujutro, stigao Milenko s pijace sav razdragan, smije se, pa mi kaže: Štazi, trebam dvadeset eura! Otkrio sam način kako ćemo se obogatit, neću ti reći svoju tajnu, samo mi treba dvadeset eura, a poslije će sve ići glatko!
Ja ga gledam takvog razdraganog, pa mi bude toplo oko srca i mislim si: moj Milenko, prije će se nebo srušit nego nas ti obogatit, osim ako nisi našao posao kao super-striper (što jest jest, da može mrdnut dupetom i još kako, može!), teško da ćemo ikad vidjeti Pariz.
Al bilo mi ga žao i kažem mu: mucice moja slatka, ako trebaš dvadeset eura, dvadeset eura će bit!
Pa se lišim na novčarku, tutnem mu novce u ruku i kažem: radi s njima što god hoćeš!

...a moj milenko? on uplatio tečaj za intelektualce, hoće srce drago da se malo obrazuje. Kaže mi:

-pa neću samo u jedno da ti budem dobar, a sve ostalo u štetu! oću štazi da gi diskutujemo na neku dibatu.

Kad, u ponedeljak, dočeka me Milenko s posla sav snužden. Kaže: trebat će mi još dvadeset, ne pitaj zašto, samo daj ako boga znadeš!
Mene počela prati sumnja da se Milenko uvalio u neki opaki biznis, ovih dana čujem - dilaju akumulatore, dvije i po kune po kili, neki šverceri iz Vrbovca, da nije Milenko nasjeo pa, umjesto da oni plate njemu, još on platio njima?
Al odlučim mu dati novu šansu, pa se lišim na novčarku, tutnem mu novce u ruku i kažem: radi s njima što god hoćeš!

Stigao i utorak, scenarij opet isti: ja s posla, a Milenko u fotelji, sav snužden.
"Dobro, Milenko, bogaramu, pljunider! Šta je opet danas bilo?"
A on će meni glasom tužnijim od tužne vrbe ovako:"Lijepa moja Štazice, sve sam pare spisko. Sve. Sreo me u subotu onaj Svetozar što radi u bolnici ko kirurg, od Seke brat, kaže: čujem da si ostao bez posla, a trebat ćemo u bolnici nekoga za rad na unosu podataka, jedino...trebat će ti 20 eura za testiranje.
Ja prihvatio ponudu odmah, samo nije rekao kakvo testiranje, al kontam - nema veze, moja Štazi bit će sretna kad čuje da sam našo poso.
I ošo ja u ponedeljak da me testiraju, kad ono - inteligencija!
Padnem jučer, padnem danas, ne znam više štaću!"

A ja stojim, gledam tog svog Milenka, čedo moje sneveseljeno, i mislim si: kakav Pariz, propade mi četrdeset eura!

utorak, 19.03.2013.

PRECIJENJENI FETIŠI

Htjela bih onom svom tulipanu Milenku objasniti što znači fetiš.
Otkad je na Red carpetu čuo za riječ fetiš, stalno bi da me fetuje. On misli, fetiš dolazi od riječi fet, što znači debeo, a ja, ovako anoreksična, ne spadam u tu skupinu. Sasvim sam oku ugodna sa svojih sedamdesetak kilograma na stošezdeset bez štikli (po dvije kile na svaku od mojih mucica-štrucica). Pa mu objašnjavam: Milenko, fetiš je riječ koja dolazi od riječi feta, što znači kriška ili komad. U talijanskom. U francuskom, feta, to ti ga je onaj sir. E sad, ako misliš da sam ja komad, dobro misliš. Ako misliš da sam sir...bajam ja u revijalnom tonu ne bih li mu objasnila neke prirodne zakonitosti, a Milenko šuti, gleda me onim svojim pogledom i samo kima glavom.

Bilo kako bilo, jučer nam u posjetu stigla Ljubinka. Kaže: gledala nekidan na Red carpetu bilo o fetišima. I kaže: moja Štazi, ja ti najviše volim kad meni moj Jovan cucla palac na nozi! Cigla se raspametim, dobijem fras, brojim zvijezde i još k tome vidim njega kako koluta očima dok ga siše, pa svršim taki odma. Što i vi ne probate, bre, ako ti se gadi, to samo malo prije podapereš, a i slina će ga oprat dok ti bude lizo.
Čuo moj Milenko da se priča o palcima i lizanju, pa naćulio uvo ne bi li čuo šta korisno.
Kad, ode Ljubinka, a on će ti ga meni: a da oprobamo tako? Ja bi rađe tebi cuclo palac nego da ti vežem noge preko glave, pa da budeš stolica ili luster, ko što su ono prikazali na televizoru. A, šta misliš?

A ja se snebivam, hoću li, neću li, pa pristanem.
Ajd, reko, kad Milenko inzistira... A osim toga, on će ga lizat, ja samo treba da uživam!
Rečeno, učinjeno, dogovorimo se mi - poslije ručka ćemo malo prileć, ja ću se priredit najbolje što mogu da moj Milenko bude sretan.
I došlo vrijeme za isprobavanje fetiša. Kažem ja Milenku: slušaj me vamo, em nam je prvi put, jel tako, nemoj da nam bude neugodnjak, ja ću u kupatilo da se pripremim, a ti me za to vrijeme čekaj spreman na krevetu.
Milenko razrogačio oči od čuda, gleda me, pa kaže: ma ljubavi moja, uzmi vremena koliko god ti treba! Ja te čekam spreman i nasmejan!
Tako se trefilo da ja otišla u kupatilo, lepo podaprala noge, čak mi palo na pamet - da napuderišem malo, al onda pomislim, šta će moj Milenko puder da liže, pa odustala od kerefeka.
Čim je noga bila spremna, ja se spremno doklatarila do spavaće sobe.
A kad tamo, moj Milenko izuo čarape i migolji prstićima, trlja ih jedan od drugi, i govori mi: lepa moja, dođi svom Milenku da ti dadne palac!

Još se nisam snašla kad osjetim - Milenko mi uvalio palac desne noge u usta i gura ga van-unturi, van-unutri, ko da je kurac, božmeprosti!
Kad sam došla sebi od čuda, izvalim mu onu nogu iz usta, udarim mu šamarčinu preko cijelog lica i zaviknem: prostačino jedna, ti ćeš meni da ti ližem palac, jel??
Sram te bilo, fukaro jedna nevaspitana!
A Milenko, preneražen, uhvati se za oni palac, pa počne da ga mazi ko da mu je o glavu, i tepa mu: neće tebe niko, lepi moj, voli tebe Milenko milion!

Otad smo na ratnoj nozi.

http://www.youtube.com/watch?v=t2sxJdukwWs

subota, 16.03.2013.

AZBE ŠTAZIJA

Dragi blogeri!
Moram vas na žalost obavijestiti da neću neko vrijeme objavljivati postove. Znam, neće vam biti lako, ali morate biti jaki.
Moj Milenko, naime, zatečen je kako masturbira na radnom mjestu. Možda sam tome kriva i ja sama na neki način, jer te sam večeri imala stvari i nisam mu odnijela gablec. Nije me te večeri ševio u našem Yugu 45. Dok sam ja te večeri blogala, Milenko se pokušavao prisjetiti mojih sisa i pičke ne bi li što brže svršio na toj vjetrometini. Naišao je nadzornik odlagališta azbesta
te ga prijavio za nedolično ponašanje na poslu. Jedan jedini način koji Milenka može poštedjeti otkaza je ono o čemu želim pisati i tako skupiti vaše savjete. Nadzornik je, naime, gay i ucijenio je Milenka-ukoliko ga Milenko poševi, nadzornik će odustati od tužbe i pravit će se da se ništa nije dogodilo.
Otad moj Milenko ne spava.
Trenutno je na otkaznom roku, dva mjeseca.
Dragi moji, dva mjeseca u kući s Milenkom dvadeset četiri sata! I s njegovom dvojbom - naguziti ili ne naguziti!
Suosjećam s njegovom patnjom, al vražju mater - šta ću sad ja jadna?
Neće da me kara, samo hoda po stanu i govori: guziti, ne naguziti, guziti, ne naguziti...
A onda se u jednom trenu prene, oči mu izbuljene kao da će iskočiti iz duplji na federima, pa zaviče: DEBELE GUSCEEE!!

Uglavnom, dragi moji svi koji ste do sada bili moji vjerni čitatelji i pratitelji, obavještavam vas da je mom bloganju, izgleda, došao kraj.
Barem na iduća dva mjeseca.
Nadam se da ćete se poneki put zabrinuti za mene, pomisliti gdje li je nestala, poželjeti da se vratim i ispričam priču o sretnom završetku Milenkove dvojbe.
Nadam se da vaše patnje zbog mog odsustva neće biti prevelike, ali ja jednostavno moram tako.
Volim vas sve, pudlice moje kovrčave! MWAH!

utorak, 26.02.2013.

Milenkovo krastavče

Sinoć, izvaljena na kauču, šaltam programe na daljinskom i razmišljam kako bih rado bacila drkicu na scenu u kojoj crnčuga praši plavojku u guzicu dok si ona u picu gura oguljeni krastavac, kad me iz misli prene poruka.
Moj Milenko. Morao na posao, pozvalo ga taman kad mi je raskopčavao zadnji gumb na košulji – kaže: jeblo mater, moraću krenem, zajebo sam smenu noćas dok smo radili pauzu u auto, al lepojko, ljubim ti oko, nemaš da brineš, brzo će Milenko se vrati, a onda si najebala.. Arrr-wuf!
I čitam ja poruku, već mi jedna ruka zašla u gaćice, dok sa drugom tipkam po mobitelu, kaže:
„i tako sam teo da te se setim dok sam ga čuvo na ovaj azbest. baš bilo priduvalo. onaj bura, majke mu ga spalim…mnogo zajeban vetar. pre poso sam prošo na benzinsku pa mi dali neki extra novine u boju. mrakača pala ne vidiš kurca. ali sam gi imo na onaj mali lampadin na bateriju. dal ću u nesvest da ga bacim na tu extru? reko neću. na koga gi da drkam na tu extru? na angelu merkel? još mi mnogo nezgodno beše da ga šetam na tu kožu, a u drugu ruku da ga držim lampadin. još i extra moram u zubi da držim da mogu da gledam angelu? ma neću rekoh no ću na tebe. na svoj komad da ga drkam be. samo da te se setim pa da ti se javim. ćao mala i nemoj puno da ga bloguješ.“

Moj Milenko jedan je od onih što umiju lupit šakom od stol, uhvatit me za ramena i prikucat za zid, jebat dok ja ne padnem u nesvijest, a on ne poviče: još, mala, još, tek smo počeli prije tri sata!, i te fore.
Reklo bi se: šoferčina. Da nije službenik u kompaniji koja prodaje usluge zaštite osoba i predmeta.
Ne baš previše pismen, ali sa izuzetnim smislom za žensku problematiku i njezino rješavanje.
Pogotovo seksualne prirode.

I sad, zavaljena na kauču, s rukom u gaćicama, pornićem na teveu i Milenkovom porukom, razmišljam kako bih mogla i ja sebi oguliti jedan krastavac.
Ako će mi privremeno zamijeniti mog Milenka, ni jedan trud nije dovoljno velik.
A o Milenkovom da i ne govorim.
Hi hi hi!

ponedjeljak, 25.02.2013.

Kraj deponija

Neću okolišati, niti se pokušati praviti fina.
Upravo sam stigla kući s posla, umorna od idiota s kojima dijelim trećinu dana, pauze za ručak i, ponekad, jutarnje kave.
Umaraju me obrasci po kojima se koke u uredu ponašaju kao bezglave kokoši na traci u tvornici pilećih bataka. Takozvani „menadžeri“ smrdljivog daha i skupi muški parfemi. Kravate i trice.
U pet godina radnog iskustva imala sam nekoliko uleta. Na kraju su svi odustali. Prozvali su me frigidnom fufom i konačno ostavili na miru. Moroni nisu ni shvatili oksimoron. Još nisam upoznala fufu koja bi bila frigidna.

Radim u pošti u Branimirovoj. Pola sata tramvajem do tamo, pola sata natrag. Dovoljno vremena da osmislim poslijepodnevne aktivnosti koje se, najčešće, svode na tri stvari: kauč, frižider, kompjuter. Not much za osmišljavanje, u stvari. Tek da skratim vrijeme od kuće do škole i od škole do kuće.
Prije nekog vremena upoznala sam Milenka. Kliknuli smo na prvu, intelektualno i seksualno.
Po danu razgovaramo o knjigama, a noću se ševimo do besvijesti. Nemalo puta sam prespavala svojih pola sata u tramvaju. I pola radnog vremena, for that matter. S istim zadovoljstvom koje mi je pružao te noći u krevetu. Na kuhinjskom stolu. Na vešmašini. Na podu u hodniku.

On često radi noću. Kao nadglednik deponija azbesta u predgrađu. Kad ga nema, volim osmišljavati igrice. Pripremati mu sendviče i voziti mu ih usred noći.
Noćas – hrenovke. Pokušavam u naš seksualni život ugraditi što više namirnica falusnog oblika. To ga pali.
I tako, noćas, sjedimo u autu kraj deponija. Dok ja raspakiravam marendu, on priča o članku o Europskoj uniji.
Jedan pogled na zavežljaj u mom krilu i prestaje. Vadim hrenovku i stavljam si je na usne. Lupkam je lagano, dvaput, triput, a onda je dajem njemu.
Dok polako žvače, otkopčavam mu šlic i prvi gumb na uniformi. Čujem ga kako je tiho zastenjao pa raskopčavam gumbiće na boksericama. Na dlan mi pada njegov debeli kurac. Već je narastao.
Uzimam ga u šaku dok ga gledam u oči i polako prevlačim kožicu preko glavića.
Gleda me u oči pa mi u usta uvaljuje jezik. Na cd plejeru Tricky. Dok mu drkam, usne mu se spuštaju niz moju bradu, vrat, na rame. Izluđuje me svojim ugrizima – vidim, na posao ću morati sa šalom oko vrata.
Ruke su mu ispod moje bluze i zavlači ih pod grudnjak. Igra se bradavicama pa mi mijesi sise. Hladne su i to me pali. Bradavice su mi dva oštra trna, svaki dodir šalje impuls direktno u picu. Koja je, btw., već dobrano saftna. Noćas nisam obukla gaćice pa mi se sluz cijedi niz noge po suvozačkom sjedalu. Jebački.
I dok ga slušam kako mi stenje na uho, osjećam njegov prst na svojoj nabubrenoj, uzbibanoj pičkici. Vrti jagodicom po mom rascvjetalom graškiću, a onda ga naglo sjuri u moj vreli vulkan.
Zaječim od slasti, namještajući se tako da mu prst može dublje uklizati. Nabijam se polako dok mu dahćem po vratu i govorim kako ga jebeno jako želim.
Odjednom, spušta naslon mog sjedala i premješta se na mene. Iz ruke mi uzima drugu hrenovčicu spremljenu za gablec pa mi je uvaljuje u usta. Želi, kaže, gledati kako je oblizujem. Želi vidjeti što sve mogu učiniti svojim jezikom. Želi zamišljati svoj kurac u mojim ustima i vidjeti što to moje usne mogu učiniti da ga usreće.
Prihvaćam igru odmah, i dok sišem i usrkavam hrenovčicu svojim toplim ustima, osjećam kako mi se gura kurcem među noge. Rukama mi širi koljena pa me mazi po bedrima.
Sok iz pice navire nekontrolirano – u svijesti mi je slika ulaska njegovog kurca koji je još uvijek kilometrima daleko. Odugovlači s penetracijom. Zna da to obožavam.
Dok mi mazi bedra od koljena naviše, vadim hrenovku iz usta i pohotno se ljubimo. Hlače su mu spale na koljena pa stavljam dlanove na njegove gole guzove. Uuhh, kako dobar osjećaj!
Rukom centrira kurac na moju picu i osjećam kako mi glavićem para procjep. Ušao je taman toliko da osjetim nekontroliranu želju da mi ga zabije do balčaka.
I dok ga ponovo vadi iz mene, stenjem za još. Još kurca, još u mojoj pici, još trenja, još, još, joooš…
Čuvši moje vapaje, zabija ga silovito u mene. Od udarca mi se zavrti u glavi. Zapunio je svaki milimetar moje vlažne pećine.
I dok ga primam raširenih nogu, dok se gibamo u ritmu muzike s radija, dok me jebe i gleda u oči, dok mu rukama lagano pritišćem guzove nabijajući ga u sebe, razmišljam kako će nam se zvati kćer.

<	travanj, 2013
P	U	S	Č	P	S	N
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

Travanj 2013 (2)
Ožujak 2013 (3)
Veljača 2013 (2)

Opis bloga

Menjam azbestne ploče za kamen iz Titove pećine u Drvaru.
Može i za gajbu pive ili vikendicu u Neumu.
Daj šta daš.

Na fotografiji je moj lepi Milenko.

Linkovi